Intervju

Decenijama je radno mesto bilo izgrađeno oko uske definicije performansi. Ali kako istraživanja napreduju, menja se i naše razumevanje toga kako zaista izgledaju vrhunske performanse — posebno kod žena.

Razgovarali smo sa Danielle Raves, PhD, višom direktorkom za istraživanja u Exosu, koja predvodi rad na temama ženske fiziologije i performansi na radnom mestu. Razgovarali smo o tome šta organizacijama nedostaje, šta žene zapravo traže i zašto su performanse žena tema budućnosti.

Zašto bi organizacije trebalo da vode računa o performansama žena?

Organizacije bi trebalo da vode računa o performansama žena zato što žene čine gotovo polovinu radne snage, uključujući i liderske pozicije. Ako zanemarimo kako polovina radne snage zapravo funkcioniše fiziološki, sisteme za upravljanje performansama gradimo na nepotpunim podacima.

Ovo nije samo pitanje žena. Ovo je pitanje poslovnih performansi.

Kada se normalni biološki procesi poput perimenopauze, oporavka posle porođaja ili menstrualnog ciklusa tretiraju kao nevidljivi ili nebitni, ceo teret pada na pojedinca.

Danas žene samo guraju dalje. Dolaze na posao uprkos simptomima. Ali to često rezultira uočenim gubitkom produktivnosti, većim stresom i dugoročnim izgaranjem.

To vidimo u podacima: žene ne izostaju sa posla — one rade uprkos ozbiljnim fiziološkim simptomima. Drugim rečima, to je prezentizam. A prezentizam je skup.

Ali evo i druge strane priče: uočena produktivnost kod žena takođe naglo raste u određenim fazama ciklusa.

U našem istraživanju o performansama žena, žene su takođe prijavile nedelje kada je njihov ciklus imao izuzetno pozitivan efekat na to koliko su se produktivnim osećale: oštroumnije, sposobnije, „u formi“. To je stvarna prilika za performanse na kojoj treba graditi, a ne samo rizik kojim treba upravljati.

Organizacije koje razumeju obe strane te krive imaju priliku da osmisle pametnije sisteme. Sisteme koji omogućavaju fleksibilnost bez stigme. Sisteme koji usklađuju zahteve posla sa stvarnim ljudskim ritmovima, kako bi ljudi mogli pametnije da rade, a ne samo više da se trude.

Kada dizajniraš u skladu sa fiziološkom realnošću, ne pomažeš samo ženama. Stvaraš prilagodljivije i produktivnije radno mesto za sve.

Kada govorimo o „performansama žena“, šta se najčešće pogrešno shvata?

Najustaljenija zabluda je da su žene samo „mali muškarci“ sa stabilnijim, linearnim performansama.

To jednostavno nije tačno.

Performanse žena su po svojoj prirodi dinamične. Na njih utiču prirodni biološki ritmovi i životne faze.

To ne ukazuje na slabost. Ukazuje na veće variranje.

Kada organizacije poštuju tu realnost, otključavaju snažnije i održivije performanse na svim nivoima.

Druga zabluda je da je zdravlje žena nešto što svaka žena treba sama da rešava. „Samo se nosi sa simptomima, izguraj i ne pričaj o sistemskim problemima.“

Ali prava prilika nije u tome da naučimo žene da trpe više. Ona je u osmišljavanju okruženja i politika koje zaista podržavaju žene da pokažu svoj puni potencijal.

To znači fleksibilnost kroz sve životne faze. To znači stvaranje održivih performansi, a ne kratkih naleta učinka praćenih izgaranjem.

Šta ti žene govore — direktno ili indirektno — a organizacije to ne čuju uvek?

Podaci su jasni: žene žele podršku.

U studiji Exos Female Physiology Questionnaire, samo 4.6% učesnica je izjavilo da im poslodavac nudi bilo kakve pogodnosti za menstrualno zdravlje ili wellness programe.

Ali evo kontrasta:

• 94.4% je reklo da bi učestvovalo ili možda učestvovalo u programima za menstrualno zdravlje.
• 95.7% je reklo da bi bilo ili možda bilo zainteresovano da nauči više o menstrualnom ciklusu.
• Najveće oblasti interesovanja? Fizičke performanse, upravljanje energijom, kvalitet sna i raspoloženje.

Žene ne traže poseban tretman. One traže edukaciju, alate i programe koji im pomažu da rade bolje.

Od svih studija koje si vodila, koji nalaz ti je ostao najupečatljiviji?

Jedan nalaz iz naše studije Exos Female Physiology Questionnaire i dalje se ističe.

Više od 75% učesnica je prijavilo najmanje 17 simptoma tokom poslednje menstruacije. Više od polovine je prijavilo i do 30 simptoma.

A ipak, samo 13% je prijavilo da je izostalo sa posla u prethodnih šest meseci zbog menstrualnog ciklusa.

Ta razlika govori moćnu priču.

Organizacije ne bi trebalo da brine odsustvovanje sa posla — trebalo bi da ih brine prezentizam. Žene dolaze na posao uprkos ozbiljnim fiziološkim simptomima.

Rade uprkos bolu i umoru.

Pitanje za lidere nije „Zašto ne izostaju sa posla?“ Nego „Kako bi izgledale performanse kada im ne bi bilo potrebno da se probijaju bez podrške?“

Koja mala promena koju lideri mogu da naprave ima nesrazmerno veliki uticaj?

Normalizuj fleksibilnost bez zahtevanja otkrivanja informacija ili opravdanja.

Žene ne bi trebalo da moraju da objašnjavaju u kojoj su fazi ciklusa, da li prolaze kroz perimenopauzu ili se oporavljaju posle porođaja, da bi dobile pristup fleksibilnosti.

Fleksibilnost najbolje funkcioniše kada je ugrađena u kulturu, a ne dodeljena od slučaja do slučaja.

Nije svako iskustvo u datoj životnoj fazi isto. Podrška mora da se prilagodi svakom zaposlenom.

Gde organizacije pokušavaju da podrže žene, ali promašuju cilj?

Tri stara obrasca se često ponavljaju:

1. Tretiranje zdravlja žena kao sinonima za brigu o plodnosti.
2. Izjednačavanje podrške isključivo sa beneficijama umesto sa kulturom.
3. Pretpostavka da su tradicionalne pogodnosti poput članarina u teretani ili standardnog osiguranja dovoljne za menstrualno i reproduktivno zdravlje.

Beneficije su važne, ali kultura određuje da li ljudi zaista mogu da ih koriste.

Ako se očekivanja u pogledu performansi nikada ne prilagođavaju, ako lideri ne pokazuju primerom vrednost oporavka, ako razgovori o fiziologiji ostanu tabu — onda same beneficije neće ništa promeniti.

Kako bi lideri trebalo drugačije da razmišljaju o performansama kroz različite životne faze?

Tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće, perioda posle porođaja ili perimenopauze, performanse se ne smanjuju — one se preraspoređuju.

Drugim rečima, stanje performansi svake osobe može varirati gore ili dole. Ali njena sposobnost i doprinos ne nestaju.

Ta promena je važna. Drugačije razmišljanje znači vrednovati koji je posao obavljen, a ne samo kada ili kako je obavljen.

Iskustvo svake žene u datoj životnoj ili fiziološkoj fazi nije isto. Svako iskustvo je jedinstveno. Budi iskreno radoznao za njihovo iskustvo (u onoj meri u kojoj su spremne da ga podele) i budi spreman da učiš i slušaš. Razumi da podrška može izgledati drugačije za svaku osobu, u zavisnosti od njene životne faze.

Šta te je prvobitno privuklo izučavanju performansi žena? Da li je postojao trenutak koji je to učinio ličnim?

Tek 1993. godine kliničke studije koje finansira NIH su morale da uključe žene. Pre toga su žene često bile potpuno isključene iz istraživanja.

To je ostavilo ogromne praznine u našem razumevanju biologije polovine populacije.

Dok sam počela da pregledam literaturu, primetila sam nešto još zabrinjavajuće: istraživanja o performansama žena na radnom mestu u SAD su izuzetno ograničena. Veći deo onoga što znamo o menstrualnom zdravlju potiče iz studija sprovedenih van SAD.

Ali faktori životne sredine, geografski faktori i stil života u velikoj meri utiču na menstrualne cikluse žena i rizik od premenstrualnih poremećaja. Zato međunarodni nalazi ne odražavaju uvek populaciju žena u SAD.

Ta praznina je ovaj rad učinila duboko ličnim za mene, i kao ženu i kao istraživačicu.

Ponovo, govorimo o polovini cele radne snage. Prilika da se suštinski unapredi profesionalno i žensko zdravlje delovala je hitno.

Šta te najviše uzbuđuje u vezi sa budućnošću performansi žena?

Uzbuđena sam što konačno normalizujemo razgovore o menstrualnom ciklusu i perimenopauzi.

Kako istraživanja postaju reprezentativnija za sve ljude, stičemo jasnije razumevanje toga kako fiziologija, kontekst i okruženje vremenom oblikuju performanse.

Budućnost nije u posebnim prilagođavanjima.

Reč je o dizajniranju pametnijih, humanijih sistema performansi koji svima pomažu da pokažu svoj puni potencijal.

S obzirom na to koliko je ova oblast neistražena, postoji ogromna prilika da se napravi stvaran, vidljiv napredak.

Zaključna razmišljanja

Žene čine polovinu radne snage. Ipak, većina sistema performansi nije osmišljena imajući u vidu žensku fiziologiju.

Kada organizacije zanemare tu realnost, rizikuju:

• Gubitak angažovanosti
• Povećano izgaranje i fluktuaciju zaposlenih
• Skriveni gubitak produktivnosti usled prezentizma

Kada je reše, otključavaju održive performanse.

U Exosu verujemo da performanse nisu u tome da se gura jače. Reč je o usklađivanju sistema sa ljudskom biologijom. Kada lideri razumeju fiziologiju kao promenljivu koja utiče na performanse, a ne kao lični problem, stvaraju kulture u kojima svako može da napreduje.

Zdravlje žena je tema poslovnih performansi.

A organizacije koje ga tako tretiraju biće te koje pobeđuju.

Želiš pomoć u podršci ženama u svom timu da pokažu svoj puni potencijal? Kontaktiraj naš tim i doneći ćemo strategije zasnovane na istraživanjima u tvoju organizaciju.

O stručnjaku

Dr Danielle Raves je viša direktorka za istraživanja u Exosu. Kao iskusna liderka sa gotovo deceniju staža u kompaniji, pomaže u razvoju Exos metodologije i vođenju stručnog diskursa kroz osmišljavanje i sprovođenje istraživačkih okvira za oblasti Women in Work, Sport, & Life i Future of Work. Njen rad pretvara merljive subjektivne i objektivne podatke u praktične uvide i strategije za performanse za raznoliku populaciju, od vrhunskih sportista do rukovodilaca kompanija.

Sa više od 17 godina iskustva u istraživanju ljudskih performansi, dr Raves je poslednje četiri godine posvetila specijalizaciji u oblasti ženske fiziologije i uspeha na radnom mestu. Doktorirala je i magistrirala nutricione nauke, a diplomirala fiziologiju na Univerzitetu Arizona, nakon čega je obavila postdoktorski staž u Mayo Clinic/ASU Obesity Solutions.