Članak

Uobičajen mit: „Rastuća potražnja za programima blagostanja proizilazi iz toga što su milenijalci i generacija Z lenji ili nespremni da naporno rade.“

Ova priča, međutim, previđa ključnu istinu: zaposleni svih generacija danas visoko cene blagostanje na radnom mestu.

Štaviše, oni ne teže nižoj produktivnosti. Traže resurse i podršku kako bi radili pametnije, napornije i na održiviji način.

Evo zašto želja za programima blagostanja nema mnogo veze sa time da su mladi ljudi lenji, a mnogo više sa osnaživanjem zaposlenih svih generacija da rade na svom najvišem potencijalu.

Istina: sve generacije cene programe blagostanja

Suprotno stereotipu da mlađe generacije guraju blagostanje kako bi izbegle naporan rad, istraživanja pokazuju da je blagostanje najviši prioritet za zaposlene svih generacija.

Prema istraživanju Deloitte-a, 84% zaposlenih — svih generacija — smatra svoje blagostanje najvišim prioritetom. Još upečatljivije, 74% zaposlenih kaže da im je blagostanje važnije od napredovanja u karijeri.

Ovo ukazuje na značajnu promenu u savremenoj radnoj snazi: blagostanje više nije nešto što je „lepo imati“. Ljudi sada razumeju da je to suštinski deo ispunjenog života i karijere.

80% zaposlenih izjavljuje da se suočava sa značajnim preprekama u očuvanju svog blagostanja, uključujući veliko radno opterećenje, stresne projekte i duge radne sate. Istovremeno, 70% menadžera kaže da im organizacione prepreke onemogućavaju da urade više za blagostanje članova svog tima.

Da li je sve veći broj zaposlenih iz generacije Z na tržištu rada značajna promena? Da. Ali u današnjem brzom, stalno „uključenom“ radnom okruženju, sve generacije se suočavaju sa značajnim izazovima u pogledu blagostanja.

Ulaganje u blagostanje na radnom mestu znači osnaživanje zaposlenih da prevaziđu ove izazove i daju svoj maksimum.

Moramo da osnažimo zaposlene da naporno rade

Možda deluje iznenađujuće, ali današnja radna snaga je izuzetno posvećena tome da pomogne svojim organizacijama da uspeju — samo žele da to čine na održiv način.

Nije da ne žele naporno da rade; žele da budu u mogućnosti da naporno rade. Ovo je ključna razlika koju poslodavci moraju da prepoznaju. Uz prava ulaganja u blagostanje, možeš značajno da povećaš sposobnost zaposlenih da rade dobro, a da pritom izbegnu izgaranje.

Prema našem iskustvu, 89% Exos članova izjavljuje da im Exos programi pomažu da poboljšaju nivo energije, a 90% kaže da im ovi programi pomažu da se izbore sa stresom. Zaposleni su spremni da naporno rade, sve dok ih poslodavci u tome podržavaju.

Podrška individualnom blagostanju pomaže zaposlenima da maksimalno iskoriste svoj potencijal. To uključuje ulaganje u programe usmerene na fizičko zdravlje, mentalno blagostanje i profesionalni razvoj.

Pogled izvan „ravnoteže između posla i privatnog života“

Jedan od danas pogrešno shvaćenih koncepata na poslu jeste ideja ravnoteže između posla i privatnog života. Mnogim rukovodiocima „ravnoteža između posla i privatnog života“ deluje kao da zaposleni samo žele da rade manje. Ali to je daleko od istine.

Umesto toga, zamisli ravnotežu između posla i privatnog života kao kulturu koja ceni strateški oporavak. Strateški oporavak nije o lenjosti ili izbegavanju posla. Radi se o maksimiziranju energije i efikasnosti dok zaposleni zaista rade.

Baš kao što je sportisti potrebno vreme za odmor i oporavak između utakmica, i zaposlenima su potrebne namerne pauze kako bi se napunili energijom i održali vrhunske performanse na duže staze.

Bez oporavka, zaposleni doživljavaju izgaranje, što dovodi do smanjene produktivnosti, velike fluktuacije zaposlenih i većeg odsustvovanja sa posla. Korporativno okruženje koje daje prioritet strateškom oporavku omogućava zaposlenima da dođu na posao sa punim potencijalom, spremni da se posvete poslu sa fokusom i energijom.

Zapravo, istraživanja pokazuju da je odsustvovanje sa posla zbog izgaranja 37% veće u poređenju sa zaposlenima koji smatraju da im radno mesto dobro podržava blagostanje. Slično tome, izgaranje košta organizacije 15-20% ukupnih troškova zarada zbog dobrovoljne fluktuacije zaposlenih.

Izgradnjom kulture usmerene na strateški oporavak, organizacije mogu da pomognu svojim zaposlenima da izbegnu ove zamke i održe visok nivo performansi.

Oporavak omogućava održive vrhunske performanse

Ovo nije samo teorija. Iz prve ruke smo videli kakav uticaj strateški oporavak može da ima na performanse zaposlenih.

Da bismo dokazali uticaj oporavka, primenili smo naš Readiness Culture Code, vodič osmišljen prema formuli: Rad + Odmor = Uspeh.

Tokom šest meseci, testirali smo ovaj program sa našim timom, uključujući namerne strategije oporavka poput skraćenih sastanaka, fleksibilnijeg radnog vremena i mikropauza.

Kao što je istaknuto u našem istraživanju sa Wharton-om i Adam Grant-om, koristi su bile više nego očigledne. Izgaranje je prepolovljeno, a zaposleni su se osećali znatno fokusiranije i produktivnije — dok smo istovremeno utrostručili naš prodajni lanac.

Ovako izgleda strateški oporavak u praksi. Ne radi se o smanjenju obima posla ili produktivnosti. Umesto toga, radi se o stvaranju podržavajućeg radnog okruženja u kome zaposleni imaju alate da se dobro oporave i vrate na posao spremni da daju svoj maksimum.

Suština: Blagostanje je poslovni imperativ

Ideja da samo mlađi zaposleni brinu o blagostanju je zastarela i netačna. Zaposleni svih generacija traže podršku koja im je potrebna da rade napornije, pametnije i održivije.

Poslodavci koji odbacuju programe blagostanja kao „lenjost“ rizikuju da propuste priliku da izgrade angažovaniju, produktivniju i otporniju radnu snagu.

Blagostanje više nije opciona pogodnost. To je ključna investicija u uspeh tvoje organizacije. Ulaganjem u strateški oporavak, fleksibilnost i holističke wellness programe, možeš osnažiti svoje zaposlene da svakog dana dolaze spremni da daju sve od sebe.

Radi naporno, oporavljaj se dobro i uspevajte zajedno — to je put napred.

A ako ozbiljno želiš da podigneš blagostanje i performanse svoje organizacije na do sada neviđen nivo, razgovaraj sa Exos-om o Koučingu ljudskih performansi.