Članak

Stres sam po sebi nije loša stvar.

Naravno, ako se loše upravlja njime, stres brzo može da preraste u izgaranje, iscrpljenost i loše mentalno i fizičko zdravlje. Ali to mnogo više zavisi od toga kako doživljavamo stres i reagujemo na njega, nego od samog stresa.

Zapravo, stres je suštinski sastojak rasta. Kada se pravilno sagleda, stres može da izoštri fokus, izgradi otpornost i unapredi performanse.

Vreme je da počneš da usmeravaš stres u svoju korist.

Razlika između zdravog stresa i izgaranja

Šta je zdrav stres?

Zdrav stres — poznat i kao adaptivni stres — je onaj koji te izaziva, gura te van zone komfora i podstiče rast.

Ovaj pritisak ti pomaže da ispuniš rokove i funkcionišeš pod pritiskom, dok ostaješ angažovan u smislenom poslu.

Zapravo, prvi korak ka ulasku u stanje toka (flow) jeste prolazak kroz borbu. Zato prvo moraš proći kroz stres da bi uživao u prednostima toka.

Kada se posmatra pozitivno, prihvatanje stresa može:

• Da pojača fokus i motivaciju
• Da unapredi veštine rešavanja problema
• Da poboljša otpornost i prilagodljivost
• Da pokrene lučenje dopamina, jačajući hrabrost i napredak

Zamisli stres kao trening za tvoj mozak i telo.

Baš kao što mišići jačaju kada su izazvani, tvoj um postaje otporniji kada se suočiš sa stresorima i oporaviš od njih. Nemoj zanemariti svoj oporavak.

Šta je izgaranje?

Po definiciji, izgaranje nastaje usled hronično neupravljanog stresa na poslu — i ostavlja te emocionalno, mentalno i fizički iscrpljenim.

Znaci izgaranja kod zaposlenih uključuju:

• Fizička iscrpljenost. Osećaj praznine, umora ili stalnog zamora
• Emocionalna otuđenost. Postajanje ciničnim, neangažovanim ili ravnodušnim na poslu
• Kognitivni pad. Poteškoće sa fokusiranjem, rešavanjem problema ili pamćenjem informacija
• Pojačana frustracija. Osećaj lake razdražljivosti, nestrpljenja ili preopterećenosti
• Opadanje performansi. Osećaj neefikasnosti ili sumnja u sopstvenu sposobnost da uspeš

Ako se ne rešava, izgaranje dovodi do iscrpljenosti energije, smanjene angažovanosti i značajnih zdravstvenih rizika.

Istraživanja pokazuju da izgaranje čak može i negativno da izmeni funkcionisanje mozga, smanjujući regione odgovorne za emocionalnu regulaciju i donošenje odluka.

Kako da prepoznaš stres i izgaranje kod sebe i drugih

Znaci zdravog odnosa prema stresu:

Osećaj izazova, ali i sposobnosti. Postoji pritisak, ali znaš da možeš da ga podneseš.

Za druge: pitaj članove svog tima koliko se osećaju izazvano. U kojim oblastima žele da rastu?

Brz oporavak posle stresnih situacija. Težak dan ti ne ostaje u mislima nedeljama unazad.

Za druge: proveri koliko dobro se članovi tvog tima nose sa prevazilaženjem stresnih situacija. Vidi kakva im je podrška potrebna (i od njih samih i od drugih).

Osećaj angažovanosti i energije. Stres za tebe predstavlja uzbudljiv izazov — čak i priliku.

Za druge: da li se članovi tvog tima plaše predstojećih projekata ili ih dočekuju sa uzbuđenjem? Pokušaj da ih staviš u situacije u kojima mogu da se izazovu na način na koji to sami žele.

Glatko prelaženje između truda i oporavka. Znaš kada treba naporno da radiš, a kada da napuniš baterije.

Za druge: proveri obim posla svojih ljudi i uveri se da vode računa o svojim potrebama za oporavkom.

Znaci izgaranja

Stalno si iscrpljen. Čini se da nikakva količina sna ili odmora ne menja to koliko si umoran.

Za druge: da li članovi tvog tima deluju stalno umorno i bez energije? Daj im do znanja da to primećuješ i da ti je stalo.

Raspoloženje ti je stalno loše. Osećaš se nemotivisano, frustrirano ili beznadežno.

Za druge: primeti ako su članovi tvog tima često negativno raspoloženi. Pokušaj da ih saslušaš.

Imaš fizičke simptome – glavobolje, probleme sa varenjem ili česta oboljenja.

Za druge: obrati pažnju da li se ljudi često žale na tegobe ili uzimaju mnogo bolovanja. Proveri kako su sa blagostanjem.

Imaš poteškoća da se fokusiraš ili da ti je stalo do posla. Čak i jednostavni zadaci deluju preterano naporno ili nemogući.

Za druge: primeti ako odjednom deluju manje motivisano i proaktivno. Pitaj kako možeš da ih podržiš.

Budi oprezan ako ti je teško da se dosledno oporavljaš od stresa. Zdrav stres dolazi i prolazi; izgaranje se zadržava.

Kako da prepoznaš stres i izgaranje kod sebe i drugih

Ključ upravljanja stresom na poslu nije eliminisanje stresa — već učenje kako da njime efikasno upravljaš. Evo kako:

1. Promeni svoj pristup stresu

Tvoja percepcija stresa određuje kako će on uticati na tebe.

Ljudi koji stres doživljavaju kao štetan zapravo osećaju više negativnih efekata. S druge strane, oni koji stres vide kao izazov obično su manje anksiozni i generalno zdraviji.

Umesto da misliš „stres je nešto što treba da izbegavam“, probaj:

• „Ovaj period koji dolazi možda će biti težak, ali sam uzbuđen zbog prilike da rastem.“
• „Trenutno mi je teško, ali će mi ovo pomoći da se u budućnosti bolje nosim sa izazovima.“
• „Osećam se malo pod stresom, i to je u redu. Ovaj pritisak znači da proširujem svoje sposobnosti.“

Istovremeno, nemoj pokušavati da samog sebe ubediš da nisi preopterećen ili iscrpljen.

Život ti neizbežno donosi preplavljujuće stresore. Ljudi umiru, dešavaju se krize, ljudi gube posao. Ali ako izgradiš zdrave prakse otpornosti, sasvim sigurno možeš da prebrodiš preplavljenost i izađeš iz nje jači.

Slušaj svoje telo i budi iskren prema sebi o tome šta ti je potrebno.

2. Planiraj strateški oporavak u svojoj rutini

Da bi sprečio izgaranje, moraš u svoj raspored da ugradiš namerni oporavak.

• Pravi strateške pauze. Odmakni se od posla, makar na 5-10 minuta, da se isključiš i resetuješ.
• Daj prioritet snu. – Teži ka 7-9 sati kvalitetnog sna svake noći kako bi pomogao mozgu da se oporavi.
• Kreći se tokom dana. Prošetaj, istegni se, odradi kratku jogu. Svakodnevno kretanje pomaže u regulisanju stresa.
• Vežbaj duboko disanje. Jednostavne tehnike poput Box Breathing-a ili 4/7/8 disanja smanjuju stres za nekoliko minuta.

Zamisli stres i oporavak kao fizički trening — daj sve od sebe, pa se oporavi.

3. Izgradi svoju otpornost

Otpornost je sposobnost da se nosiš sa stresom i brzo se oporaviš. A kao i svaka veština, otpornost zahteva vežbu.

Pokušaj da se izlažeš malim, namernim stresorima kako bi izgradio kapacitet za nošenje sa stresom. To može biti:

• Tuširanje hladnom vodom (za vežbanje nelagodnosti)
• Vođenje zahtevnih razgovora (za izgradnju emocionalne otpornosti)
• Isprobavanje nečeg neprijatnog svaki dan (za jačanje samopouzdanja u nošenju sa pritiskom)

Redovnim izlaženjem iz zone komfora treniraš mozak i telo da efikasnije rešavaju veće izazove — proces koji se naziva hormeza.

4. Prepoznaj i spreči izgaranje u svom timu

Ako si lider, sprečavanje izgaranja zaposlenih treba da ti bude prioritet.

• Prati znake izgaranja kod zaposlenih. Vidi da li članovi tvog tima postaju manje angažovani, iscrpljeni ili skloniji greškama — pa vodi otvoren razgovor sa njima.
• Podstakni otvorene razgovore. Omogući zaposlenima da se bezbedno osećaju kada razgovaraju o stresu i izgaranju. Daj im do znanja da si na njihovoj strani i spreman da ih podržiš.
• Promoviši strateški oporavak. Podrži fleksibilne rasporede, pauze i slobodne dane.
• Pokaži zdravo upravljanje stresom. Kao lider, moraš da radiš ono što propovedaš. Pokaži kako se efikasan lider nosi sa stresom, umesto da opterećuješ članove tima svojim stresom.

Zapamti: stres je alat, a ne pretnja

U Exos-u verujemo da stres nije nešto što treba izbegavati — već nešto što treba usmeriti u svoju korist.

Uz pravi pristup, stres može biti moćna pokretačka snaga za performanse, rast i uspeh.

Ako si spreman da pomogneš svom timu da spreči izgaranje i dostigne vrhunske performanse, javi nam se povodom Exos-ovog koučinga ljudskih performansi.