Članak

Zdrava i visoko produktivna radna snaga podrazumeva mnogo više od fizičkog blagostanja.

Iako je važno osnažiti zaposlene da dobro spavaju i nađu vreme za vežbanje, ne smeš zanemariti socijalno blagostanje na radnom mestu.

Socijalno blagostanje ne podrazumeva samo organizovanje druženja posle posla ili slaganje sa kolegama. Radi se o negovanju kulture pripadnosti, zajedničke svrhe i psihološke sigurnosti.

Šta je socijalno blagostanje?

Ljudi su društvena bića. Zbog toga imamo duboku, suštinsku potrebu za pripadanjem — na poslu i van njega.

Socijalno blagostanje je sposobnost stvaranja zdravih odnosa uz osećaj povezanosti i pripadnosti.

U radnom kontekstu, to je mera u kojoj se zaposleni osećaju povezano, cenjeno i podržano — od strane svojih timova, lidera i organizacije u celini.

Lako je otpisati važnost socijalnog blagostanja. Naravno, zvuči lepo, ali to je sekundarno u odnosu na stvarno obavljanje posla, zar ne?

Ali posao obavljaju timovi. A timove čine povezani ljudi.

Svi smo imali tog jednog šefa ili kolegu zbog kog posao deluje kao prava muka: u najboljem slučaju, koči procese, a u najgorem, potpuno je toksičan.

S druge strane, nadamo se da si imao iskustvo rada u timu koji ne samo da brine o tebi kao osobi, već te i aktivno osnažuje da dobro obavljaš svoj posao. Članovi tima otvoreno komuniciraju, iskreno sagledavaju situacije i podržavaju jedni druge.

U kom bi okruženju tvoj tim postizao bolje rezultate?

Ukratko, socijalno blagostanje nije samo poželjna HR pogodnost. Snažna dinamika tima je temelj za sve što tvoja organizacija želi da postigne.

Poslovni uticaj socijalnog blagostanja

Ljudi su po prirodi programirani za povezanost.

Od najranijeg detinjstva, naš mozak se razvija kroz privrženost, i ta potreba traje čitavog života — pa i na poslu. Kvalitet naših odnosa oblikuje sve, od toga kako primamo povratne informacije do toga kako se nosimo sa pritiskom i promenama.

Ali u svetu posle pandemije, mnoge organizacije se i dalje snalaze u pronalaženju ravnoteže između fleksibilnosti i povezanosti.

Iako je porast rada na daljinu omogućio produktivnost i autonomiju, istovremeno je povećao izolovanost i narušio dinamiku timova.

Istraživanja su dokazala da organizacije sa jakim društvenim vezama…

• Uživaju veću produktivnost i profitabilnost
• Doživljavaju jaču angažovanost i blagostanje
• Beleže veće zadržavanje zaposlenih i manje izgaranja

• 61% je veća verovatnoća da premaše svoje poslovne ciljeve.
• Pet puta je veća verovatnoća da ostvare svoje ciljeve zadržavanja zaposlenih.

Kada zaposleni osećaju da pripadaju:

• Pokazuju 56% veće radne performanse.
• Uzimaju 75% manje bolovanja od zaposlenih koji se osećaju isključeno.
• Imaju 50% nižu stopu fluktuacije od zaposlenih koji se osećaju isključeno.

Kako unaprediti blagostanje na radnom mestu kroz socijalnu povezanost

Kako onda lideri i organizacije mogu da ovaj koncept sprovedu u delo? Evo plana, prilagođenog prema Exos-ovoj e-knjizi „Thriving Together“.

Izgradi temelj psihološke sigurnosti

Timovi obično prolaze kroz četiri faze psihološke sigurnosti:

1. Sigurnost pripadanja – „Mogu da budem svoj sa ovim ljudima.“
2. Sigurnost angažovanja – „Mogu da budem ranjiv i postavljam pitanja.“
3. Sigurnost doprinosa – „Mogu da iznesem svoje mišljenje.“
4. Sigurnost izazivanja – „Mogu da dovedem u pitanje postojeće stanje.“

Mnogi timovi se zaustave na „pripadanju“. Nemoj upasti u tu zamku. Pripadanje je tek prva faza psihološke sigurnosti, dok timovi koji zaista napreduju uspevaju da dosegnu treću i četvrtu fazu.

Ako se ljudi ne osećaju sigurno da budu svoji, neće moći snažno da doprinose. Psihološka sigurnost znači da ljudi mogu da se izjasne, iznesu ideje i preuzmu rizik bez straha od sramoćenja ili osvete.

Evo kako kao lider možeš stvoriti psihološku sigurnost:

• Pokaži ranjivost: podeli svoje greške. Traži povratne informacije. Priznaj kada nemaš odgovor.
• Napravi prostor za sve glasove: na sastancima pitaj tiše članove tima za mišljenje.
• Podstakni neslaganje: pohvali kada neko iznese drugačiju perspektivu. To pokazuje hrabrost i promišljenost.

Podrži povezanost unutar timova

Timovi napreduju kada se ljudi međusobno poznaju i brinu jedni o drugima. Ovo ne zahteva duboka lična prijateljstva, već zajednički osećaj odgovornosti i bliskosti.

Ovo možeš negovati kroz:

• Sistem parova (buddy sistem) ili mentorstvo među kolegama
• Redovni razgovori u kojima se teme ne svode samo na radne zadatke
• Kreiranje prostora za povezivanje, poput fitnes centara ili virtuelnih razgovora uz kafu

Kreiraj rituale koji povezuju

Najjače zajednice se grade na zajedničkim ritualima, jeziku i trenucima. Oni pomažu ljudima da se osećaju „upućeno“ i da su deo nečeg većeg.

U Exos-u je to što najviši lider čisti posle zajedničkog obroka postalo simboličan ritual skromnosti.

Koje rituale bi mogao da uspostaviš da izraziš vrednosti svoje kompanije?

Razmisli o ovim ritualima:

• Slavljenje uspeha na početku sastanaka
• Korišćenje simboličnog jezika ili unutrašnjih šala koje odražavaju identitet i kulturu
• Kreiranje zajedničkih timskih iskustava, poput „Provere raspoloženja ponedeljkom“ ili petkom pohvala kolegama

Tvoji sledeći koraci: počni malo, počni odmah

Ne moraš preko noći potpuno promeniti svoju organizaciju da bi počeo da vidiš rezultate. Male promene se sabiraju.

Na kraju krajeva, socijalno blagostanje znači da prema članovima tima prvo postupaš kao prema celovitim ljudima, a tek onda kao izvršiocima zadataka.

Evo odakle da počneš:

• Proveri dinamiku svog tima: da li se ljudi osećaju sigurno? Saslušano? Primećeno?
• Uvedi jedan novi ritual: nit za pohvale, novi format sastanka ili trenutak posvećen blagostanju.
• Vodi iskren razgovor: pitaj nekoga kako je, i pažljivo saslušaj odgovor.

Zaključne misli

Kada zaposleni napreduju u socijalnom smislu, drugačije se pokazuju na poslu.

Postižu bolje rezultate. Slobodnije sarađuju. Brže se oporavljaju od neuspeha.

Sve u svemu, socijalno zdravi timovi su jednostavno bolji timovi.

Želiš da ugradiš socijalno blagostanje direktno u svoje prostore? Javi nam se da vidimo kako možemo da pomognemo.

O stručnjakinji

Stefan Underwood, MS, CSCS, izvršni je potpredsednik za metodologiju u Exos-u i priznati autoritet za ljudske performanse. Ima diplomu BSc iz nauke o vežbanju i master (MS) iz organizacione psihologije. Sa 20 godina iskustva u radu sa vrhunskim sportistima, jedinicama specijalnih operacija i liderima kompanija sa Fortune 500 liste, pomaže da se ljudski potencijal pretvori u vrhunske organizacione rezultate. Stefan vodi Exos-ov multidisciplinarni Performance Innovation Team i predaje najsavremenije metode širom sveta kroz Exos Education.